Странице

недеља, 30. новембар 2014.

Grejanje montažnih kuća

Kakvo grejanje izabrati


Mnoge su sličnosti i razlike između montažnih i klasično građenih kuća. Svaki vid gradnje ima svoje prednosti i loše strane, a na budućem vlasniku je da odabere ono što mu je najoptimalnije u tom trenutku. Jedna od zajedničkih tema svim kućama je grejanje. Kod montažnih kuća na izboru su vam svi tipovi grejanja:
  • čvrsto gorivo
  • tečno gorivo
  • električna energija

Razvođenje instalacija i postavljanje grejnih tela može da bude zidno, podno, plafonsko...
Nešto drugačija je situacija sa niskoenergetskim i pasivnim kućama, koje koriste obnovljive izvore energije (sunce, vetar, biomasa), ali na našem tržištu ni montažne kuće još uvek nisu u potpunosti prihvaćene kao klasična gradnja, pa će i za ovaj naredni korak trebati vremena dok zaživi.


Pored kamina

Peći, kamini, radijatori


Električna energija je verovatno najjednostavniji vidi grejanja. Nema loženja, dima, pepela; ne treba misliti na nabavku sirovina. Uključite prekidač i kuća se greje. Dugo su kod nas bile popularne TA (termoakmulacione) peći, ali poslednjih godina raste poplarnost norveških radijatora, mermernih ploča i drugih električnih grejnih tela. I centralno grejanje danas radi na struju, što se posebno primenjuje u zgradama sa više stanova. Nema razloga da na ovaj način ne grejete i montažnu kuću. Zbog dobre izolacije spoljnih zidova i stolarije koja se koristi u izgradnji, potrošićete manje električne energije nego što biste potrošili za zagrevanje klasično građene kuće, bez izolacije.

Kad se pomene grejanje na čvrsto gorivo, mnogima je prva asocijacija popularni "smederevac". Ali savremene peći danas se prave uglavnom samo za funkciju grejanja, pa je i dizajn prilagođen, modernizovan, i takve peći se lako mogu uklopiti u stil uređenja dnevne sobe

Pored dizajna, treba dobro istražiti tržište i birati kamine i peći pouzdanih porizvođača. Sve je veća potražnja za pećima koje se mogu priključiti na sistem centralnog grejanja, pa se pomoću njih može zagrejati čitava kuća. Ove peći za grejanje koriste drvo ili ugalj, a poslednjih godina sve popularniji su i drveni briketi.

Pored navedenog, dosta je zastupljeno i grejanje na plin. Čitavi gradovi i naselja imaju sprovedene gasovode. Ako sto dobro odabrali lokaciju gradnje, možete se priključiti na ovu mrežu, kao što se priključujete i na struju, vodovod i kanalizaciju.

Centralno i podno grejanje


Bez obzira na to za koji energent se odlučite, imate nekoliko opcija da zagrejete kuću:
  • grejno telo u dnevnom boravku i sobama (peć na struju, drva, plin, norveški radijator)
  • centralno grejanje
  • podno grejanje
  • zidno grejanje


Ako se odlučite za centralno grejanje u montažnoj kući, treba da znate da ovu opciju možete da dogovorite sa firmom koja izvodi radove. Projekat se radi u sklopu projekta kuće. Radovi se izvode paralelno sa izgradnjom kuće - sprovođenje i postavljanje instalacija i grejnih tela. Ovo grejanje može biti na struju, plin ili čvrsto gorivo. 

Šta god da izaberete, koštaće vas manje nego da grejete klasično građenu kuću bez izolacije. Spoljni zidovi montažnih kuća imaju ugrađen termoizolacioni sloj, pa se brže zagreva i bolje zadržava toplotu.


Još jedna varijanta, koja se kod nas relativno skoro pojavila, je podno grejanje. U ovom sistemu, instalacije za grejanje se razvode po podu. Preko njih se može postaviti bilo koja podna obloga - parket, laminat, brodski pod, keramika ili kamen. 

Međutim, oko ovog načina grejanja postoje podeljenja mišljenja oko toga kakav uticaj ima na ljudski organizam. Smatra se da su ruke i noge, po prirodi stvari, hladniji delovi našeg tela, pa pojedini stručnjaci smatraju da zagrevanje koje potiče od nogu nije dobro za čoveka. Rešenje kome ljudi često pribegavaju je da postave podno grejanje u kupatilu, a centralno u ostatku kuće.



Osim kroz podove, instalacije se mogu sprovesti i kroz zidove. Sistem zidnog grejanja od skoro postoji na našem tržištu, i postavljanje se unekoliko razlikuje kod montažnih i klasično građenih kuća. U montažnim kućama mogu se postaviti paneli, koji se brzo montiraju i spremni su za farbanje.

Montažna kuća - topla kuća

Kakvo god grejanje da odaberete, iskoristite prednosti koje vam pruža montažna ku

  • Potrošnja energenata će biti manja zbog veće energetske efikasnosti u odnosu na klasičnu gradnju
  • Zahvaljujući kvalitetu gradnje (termoizolacija, stolarija) gubitak energije je manji
  • Svi elementi i instalacije razvode se u toku gradnje, pa na kraju dobijete potpuno završenu celinu: kuću spremnu da u njoj prezimite i najhladniju zimu.



четвртак, 6. новембар 2014.

Energetski efikasne kuće

Energetska efikasnost


Energetska efikasnost je pojam sa kojim se sve češće susrećemo, posebno kada se priča o kućama, beloj tehnici, izvorima energije. Bela tehnika se proizvodi u nekoliko energetskih razreda, traže se načini da se što veći procenat energije dobije iz obnovljivih izvora (sunce, vetar, biomasa...), ugrađuje se energetski efikasna stolarija, a u građevinarstvo se uvode energetski pasoši.





Cilj smanjenog utroška energije nije samo smanjenje troškova domaćinstva, mada se na kraće staze to prvo uoči. Jedan od najvažnijih efetaka ogleda se u očuvanju životne sredine (manje trošenje prirodnih resursa, smanjena emisija štetnih gasova), kao i u poboljšanju kvaliteta života.

Ljudi su još od najranijeg vremena pokušavali da kuće grade tako da zimi budu što toplije, a leti hladnije. Izučavanjem ove problematike bavio se i grčki filozof Sokrat, još u V veku pre nove ere. On je proučavao uticaj Sunčevog kretanja na konstrukciju, oblik i izgled kuće.
Moglo bi se reći da je bio začetnik onoga što danas zovemo energetski efikasna kuća. To je kuća koja troši manje energije od obične, i danas se takve kuće mogu podeliti u 5 kategorija:
  • niskoenergetske kuće (Low Energy House)
  • pasivne kuće (Passive House)
  • kuće nulte energije (Zero Energy House)
  • autonomne kuće (Autonomous Building)
  • kuće sa viškom energije (Energy Plus House)


Niskoenergetske kuće


Niskoenergetska kuća je bilo koji tip kuće koji koristi manje energije od obične kuće. One, po pravilu, dobijaju više Sunčeve energije (visok nivo insolacije). Smanjenoj potrošnji doprinose i dobra termoizolacija i kvalitetna stolarija, kao i krovna izolacija. Često su opremljene solarnim kolektorima, ili koriste tehnologiju za reciklažu toplote iz vode.

Definicija niskoenergetske kuće nije jedinstvena na globalnom nivou. U različitim državama su i različiti standardi, pa ono što bi u jednoj bilo prihvaćeno kao ovaj tip kuće, u drugoj ne bi moglo tako da se nazove. U Nemačkoj je taj standard definisan kao kuća koja godišnje ne potroši više od 50 kwh/m2 za grejanje, a u Švajcarskoj je ta cifra 42 kwh/m2. U Srbiji prosečne stare kuće i zgrade imaju potrošnju od 150 do 250 kWh/m2 energije za grejanje godišnje, dok standardno izolovane kuće troše u proseku oko 100 kWh/m2.


Kada je reč o montažnim kućama, spoljni zidovi od kojih se one grade dolaze sa fabrički ugrađenom  termoizolacijom, tako da nije potrebno dodatno ulaganje tog tipa. Za prozore i vrata koristi se kvalitetna alu ili pvc stolarija - višekomorni profili, dobro dihtovanje, minimalni gubitak energije, pa je i to jedna od prednosti ovog načina gradnje.


Pasivne kuće


Pasivne kuće su projektovane tako da troše vrlo malo energije, pa je u njima moguće živeti bez tradicionalnih sistema grejanja. Ukupna potrošnja (grejanje u hlađenje, topla voda, struja) nije veća od 42 kwh/m2 godišnje, od čega na energiju potrebnu za klimatizaciju prostorija ode do 15 kwh/m2. Ta cifra je oko 10 puta manja nego kod običnih kuća i stanova. Troškovi gradnje pasivnih kuća su u početku bili veliki, ali sa razvojem tehnologije cene materijala i proizvodnje padaju. Ove kuće su dostupne i na našem tržištu, u vidu sertifikovanih montažnih kuća.




 

Kuće budućnosti


Ono što nama može delovati kao naučna fantastika, u razvijenim zemljama polako ali sigurno osvaja tržište nekretnina. Kod kuća nulte energije, na nuli je ne samo potrošnja energije, već i emisija ugljen-dioksida, pa ih možemo nazvati pravim ekološkim kućama. Funkcioniše tako što u nekim periodima koristi energiju iz energetske mreže, a u drugim periodima vraća u tu istu mrežu višak energije.
Autonomne kuće nazivaju se i "house with no bills" tj. kuće bez računa. Zamišljene su tako da u potpunosti funkcionišu bez priključka na infrastrukturne mreže (struja, voda, kanalizacija, ptt). Kuće sa viškom energije koriste energiju iz obnovljivih izvora. U proseku, tokom godine proizvedu više energije nego što uzimaju iz spoljašnjih sistema. Prilikom gradnje ovih kuća koriste se niskoenergetske tehnike (izbor lokacije za gradnju, pasivni solarni dizajn kuće).




Ljudi i dalje najveće poverenje imaju u klasično zidane kuće, zbog njihove trajnosti. Međutim, nauka i tehnologija napreduju iz godine u godinu. U izgradnji montažnih objekata koriste se savremeni materijali, koji nam omogućavaju bolju iskorišćenost prostora i kvalitet stanovanja, a pri tome su manje štetni za životnu sredinu. Nekada su se kuće gradile tako da ostanu potomcima i da u njima žive naredne generacije. Danas bi više trebalo da razmišljamo o tome da im ostavimo očuvanu životnu sredinu, a da nove generacije same nađu svoje mesto pod suncem i na njemu sagrade svoj dom.