Montažne kuće

ŠTA SU MONTAŽNE KUĆE?


Montažne kuće ili montažni objekti su građevine koje su izgrađene od delova, komponenti, ili modula koje se proizvode na jednom mestu, a sklapaju na drugom, za razliku od klasičnog gradnje koja je skoncentrisana na mestu gde će se kuća nalaziti. Ili drugim rečima, delovi objekta su proizvedeni, po prethodno nacrtanom projektu, izvan mesta gde će biti locirana i tako pripremljeni se transportuju na lokaciju gde će biti sastavljeni. 



ISTORIJAT MONTAŽNIH KUĆA 


Počeci  montažnih kuća su još u srednjem veku. Iseljenici iz Engleske i Irske brodovima su prevozili delove za svoj budući dom, koji su gradili u Americi i Australiji. 
Ne zna se da i Srbija ima sličnu tradiciju.  U Velikoj seobi pod Čarnojevićem, 1690. godine, kuće su bile natovarene na volovskim zapregama da bi bile postavljene u ravnicama Panonije. Kuća toga doba sastojala se od tz. bondruk-sistema položenog na četiri ugaona kamena, a sve drvene elemente zidova i krova (grede, stubovi, rogovi, ispuna zidova) teglitila je jedna volovska zaprega, pa su kuće seljene ili čak davane u miraz.
Pravi bum u ovoj industriji dogodio se početkom XX veka, sa pojavom prvih setova (engl. kits) za izgradnju kuća. Tu se nalazilo sve što je bilo neophodno za montažu kuće, od zidova do eksera. 
Popularnost im je porasla nakon kraha berze 1929. Godine kada su mnogi ljudi izgubili svoje poslove i domove, pa su morali da traže jeftinji smeštaj. Drugi veliki bum doživele su nakon Drugog svetskog rata, sa rastom i napretkom privrede i ekonomije.


VRSTE MONTAŽNIH KUĆA


Postoje mnoštvo različitih montažnih objekata. Možemo da ih podelimo po veličini, broju soba, broju spratova, mogu da budu i velike i male, sa dve sobe bez kupatila ili mogu da imaju više spratova sa više kupatila, podrum, tavan



Po načinu gradnje podela je na dve glavne grupe

  1. Cela kuća se izrađuje i sklapa u pogonu fabrike, pa se šleperom dovlači do mesta izgradnje, gde se za montažu koristi velika dizalica. Kuće se postavljaju na čellične ramove i prenose se na plac. Taj čelični ram ostaje i pruža čvrstinu. Ove kuće su jeftinije od prefabrikovanih i pogodne su za situacije posle zemjotresa ili neke druge prirodne katastrofe. 
  2. Prefabrikovane montažne kuće, do placa se transportuju prefabrikovani profili ili paneli koji se izrađuju u fabrici, koji se potom montiraju na licu mesta. U fabrici se rade svi zidovi, delovi tavana i krova, mogu da se izrade i celi modluli, na primer kuhinja, spavaća soba, kpatilo. Delovi kuća ili moduli se kamionom prebacuju na plac gde se sastavljaju. Razlika sa prethodnim konceptom je to što čelični ram ne postoji, a čvrstinu strukture obezbeđuje temelj. Mogu da se koriste i skuplji materijali kao što je granit ili skuplji parketi. Postoje kuće gde se moduli mogu reorganizovati i premeštati i tako se menja raspored prostorije. 


DELOVI  MONTAŽNIH KUĆA



  • Spoljni zidovi
  • Unutrašnji ili pregradni zidovi
  • Krovna konstrukcija
  • Tavanska konstrukcija
  • Građevinska stolarija
  • Instalacije - elektro, vodovod i kanalizacija
  • Dodatni elementi (trem, dimnjak, ograda i sl.)



MATERIJAL ZA GRADNJU


Glavni materijali za gradnju montažnih kuća su:

  • Drvo, drvene grede i drveni paneli najčešeće od jele ili druge čamovine, koja je zaštićena sredstvima protiv insekata, gljivica i ostalih štetočina, 
  • gipsane ploče ili knauf gips-karton ploče, 
  • staklena ili kamena vuna za izloaciju 
  • metalni ekseri ili bolcne
  • PVC folije i dr. 



NAČIN GRADNJE MONTAŽNIH KUĆA 


Kao što smo već naveli postoje dve vrste gradnje montažnih objekata u zavisnosti od koncepta gradnje


1. Objekat se kompletno izrađuje u fabrici i prenosi na plac

Ovaj tip montažnihe kuća se izrađuje potpuno u fabrici i to na način iznutra prema vani. Prvo se montira pod na koji se kači zidovi. Zidovi su od panela na kojima su otvoreni otvori za prozore i vrata, na drvene greda se stavljaju drveni paneli ili OSB ploče. Elementi se seku i kroje po datim dimezijama, a između dva panela stavljaju se gipsane ploče, staklena (ili mineralna vuna) i PVC folije. Zidovi se učvršćuju metalniim klinovima, i kada se kompletiraju, postavlja se kanalizacijska, vodovodna i električna instalacija. 
Na gotove zidove se pomoću dizalice stavlja prefabrikovani krov, a sa vanjske strane se lepi stiropor, plastični malter ili neka druga izolacija. Objekat se dovozi na plac i postavlja na već izrađeni temelj. 



2. Prefabrikovane montažne kuće

Proces izgradnje montažne kuće se obavlja u nekoliko faza. Prvo se izrađuju se pojedinačni zidovi koji se transportuju na plac i montiraju na temelj. On može biti na šipovima ili klasični – sa pločom i izravnjujućim slojem. Temelj se kopa na 40 do 50 cm i širok je 30 cm.

Gotovi zidovi se postavljaju na već izveden temelj i povezuju se sa metalnim ankerima i bolcnama. Na zidove se  postavlja krov od prefabrikovanih elemenata. Izmeću greda se postavlja izolacija, stiropor ili staklena vuna, elementi se pokrivaju plastičnom folijomi ređa se crep i postavljaju oluci.

Potom se prelazi na montažu unutrašnjih elementata:
Građevinske stolarije 
parket, ili laminat
izolacije na podovima i zidovima 
instalacije  
sanitarni čvorovi, kanalizaciona i vodovodna instalacija 
instalacija za grejna tela, ako je ista dogovorena 


PREDNOSTI MONTAŽNIH OBJEKATA 

Prednosti montažnih kuća su brojne:
Vrlo povoljna cena. Cena je niža iz više razloga:

  • koristi se jeftiniji materijal za gradnju. 
  • proizvodnja delova je standardizovana i moguća je masovna proizvodnja (economy of scale), a masovna proizvodnja znatno smanjuje troškove.
  • montaža kuća je slična sa montažom automobila, Fabrike kupuju materijal za gradnju u velikim količinama i kroje ga u fabrici. Radnici u fabrikama su pod krovom a ne na kiši, nema zakašnjenja 
  • potrebno je mnogo manje tehničkih i ljudskih resursa, radnici ne moraju da budu specijlizovani za posebne faze rada kao što su zidari, tesari, armirači, stolari i dr.
  • održavanje je jednostavnije i jeftinije a popravke jednostavnije



Bolja termička i zvučna izolacija
Za zagrevanje montažne kuće od 100 m2 grejne površine dovoljna je termoakumulaciona peć od 5 KWh energije. Ako napravimo razliku između zidane i montažne kuće, zid od 21 cm u montažnoj kući ima kooficijenat Q = 0, 19 W/m2K a kod zida od 132 cm u zidanoj gradnji taj koeficijent iznosi Q = 0, 48 W/m2K. To znači da su montažne kuće  energetski efikasniji objekti. Posebno se po štedljivosti nameće koncept gradnje pasivnih kuća.

Veća otpornost na elementarne nepogode, zemljotrese i požare 
Mora da se vidi računa da pričvršćivanje za temelje, međuspratna i krovna vezivanja budu  dovoljno kvalitetna i jaka za sve nepogode, olujne vetrove i snežne nanose. Kuće sa montažnom konstrukcijom su otpornije na zemljotrese i ostale vremenske nepogode, a da bi bile otporne na požare koriste se negorive ( betonyp ploče ) i otporne na vlagu QSB ploče. 

Brzina gradnje
Za podizanje jedne montažne kuće dovoljno je nekoliko nedelja, za razliku od klasičnih građevina za čiju izgradnju je potrebno 1-2 godine. 



Za izgradnju se koriste ekološki materijali
Današnje tehnologije i materijali su veoma napredovali, tako da se u  montažnim objektina ugrađuju materijali koji ne emituju zračenja i štetne materije i pružaju zdrav ambijent za život


NEDOSTACI MONTAŽNIH KUĆA 



  • Kraći vek trajanja - smatra se da montažne kuće kraće traju od zidanih, ali mora da se podvuče da se u ovom smislu stalno napreduje i upotrebljavaju se materijali koji im produžuju vek.
  • Najviše se strahuje u vezi sa čvrstoćom konstrukcije, zapaljivošću, truljenjem, mogućnošću nastanjivanja insekata, podobnošću za zdravlje. Pomenuti problemi su prisutni, tako da se mora voditi računa da se kvalitetno gradi i da se potrebnim proračunima potvrđuje nosivost, da se stavlja izolacija koja doprinosi za povećavanje zvučne i termičke izolacije, kao i da se vrši zaštita panela od požara i insekata.
  • Mentalitet stanovništva - misli se  kao na proizvođače montažnih objekata koji po principu „lako ćemo“, ne vode računa o kvalitetu i standardima koje moraju da poštuju, tako da izbacuju na tržište loše proizvode koji stvaraju averziju prema montažnim kućama u celosti; kao i na potencijalne kupce, koji i pored svih dokaza ne veruju montažnim kućama, i insistiraju na čvrstoj klasičnoj gradnji.  



SITUACIJA U SRBIJI


Montažne kuće su najviše raširene u Americi, Kanadi, Engleskoj, Nemačkoj, Japanu, Švedskoj, ali stidljivo se pojavljuju i na našim prostorima. Postoje i domaći proizvođači montažnih objekata, ali dosta se i uvoze, najviše iz Bosne i Hergegovine. Montažne kuće koriste oni koji hoće da uštede. Najviše ih ima na obodu Beograda, iako propisi ne zabranjuju njihovo podizanje u centru grada.


PRAVNI OKVIR ZA PODIZANJE MONTAŽNIH KUĆA 




Kao i drugi objekti, one se mogu izgraditi isključivo na lokacijama na kojima plan detaljne regulacije to dopušta. Takav dokument ne uređuje od kojeg materijala i na koji način objekat treba da bude sagrađen, nego propisuje površinu koja je dozvoljena da se gradi na parceli, visinu, udaljenost od drugog objekta, daje uslove za priključke na infrastrukturu i slično.
Od  zakonskih papira obavezno su potrebni sledeći dokumenti:


  • Informacija o lokaciji - sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, na osnovu planskog dokumenta. 
  • Lokacijska dozvola - izdaje u roku od 15 dana, od dana podnošenja kompletnog zahteva uz naknadu stvarnih troskova 
  • Građevinska dozvola se izdaje rešenjem u roku od 8 dana od dana podnošenja kompletnog zahteva. Sastavni deo Rešenja je glavni projekat
  • Tehnički pregled i upotrebna dozvola - Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta.