Povratak drveta u građevinarstvu

Drvo kao građevinski material (soliteri od drveta?)

Izgledalo je da će drvo kao građevinski materijal izgubiti svoju ulogu u konkurenciji sa betonom, čelikom i drugim materijalima. Ali, to se nije desilo, drvna industrija je odgovorila inovacijama i izbacivanjem novih materijala na bazi drveta i drvenih sortimentata kao što su drveni paneli, OSB, MDF i ostale fabrikovane ploče, posebno obrađene i ojačane grede, šperpoloče, i td. 
Ovi novi proizvodi poseduju osobine i tehničke karakteristike koje vraćaju drvo kao građevinski materijal na velika vrata. Ljudi još sa nevericom i nepoverenjem gledaju na visoke zgrade od drveta. Jedan od razloga je to što nisu navikli na solitere od drveta, veće poverenje imaju u beton, staklo, cigle i čelik. Postavljaju se i pitanja o trajnosti, jačini i izdržlivosti drvenih konstrukcija, opasnosti od požara i slično. 
Koje su to prednosti koje drvo i drveni sortimenti imaju u odnosu na druge materijale?

Prednosti:

• Prirodna estetika – ništa ne izgleda lepše i prirodnije od drveta. Čovek se vremenom zasiti betona i čelika, pogled na drvena objekte deluje opuštajuće i lepše

•   Izdržljivost –Neke građevine u skandinavskim zemljama traju i dan danas i imaju isti izgled kao i pre 7 ili 8 vekova kada su izgrađene. Drvo je isto tako jako, na primer, trupci Pinus radiate imaju veći, koeficijent jačina/specifična težina za 20% od čelika, a 4 do 5 puta od prenapregnutog betona

•  Trajnost - drvo može da traje vrlo dugo, ali je potrebna adekvatna zaštita i redovno održavanje. Postoje vrste koje su trajnije od drugih, tako na primer drvo od lišćara je trajnija od četinara, hrast je trajniji od bagrema i slično, potrebno je birati one vrste koje će najviše odgovaraju datom podneblju. Da bi se trajnost povećala drvo se tretira hemijskim sredstvima ono se farba i bajcuje.  

•     Ekološka vrednost  – od svih materijala drvo ima najveću  pozitivni uticaj u zaštiti životne okoline i najmanji “CO₂ otisak”. Drvo i kako gorivo i kao građevinski materijal je “karbon neutralno” tj njegovom primenom se oslobađa daleko najmanje CO₂ u odnosu na druge materijale.

•    Laka i brza gradnja – zgrade od drveta mogu da se podignu za nekoliko nedelja.  Većina elemenata se izrađuje u fabrikama pa se potom dovoze i kompletiraju na licu
  
  mesta. Građevinske lokacije su znatno tiše, čistije, bez prašine i buke (nema previše građevinskih mašina), i znatno sigurnije pošto su povrede na radu vrlo retke i manjeg intenziteta. Može se graditi u neposrednoj blizini zgrada gde ljudi već žive i rade.

•    Mala težina drvenih zgrada. - zgrade izgrađene od drveta imaju za 50% manju težinu od klasičnih građevina od betona i cigli. To je posebno važno kada se gradi na mekim i slabim podlogama koje ne podnose velike težine, kao i na lokacijama gde temelji ne mogu da budu duboki.

•    kuće izgrađene od drvetu su propusne za vazduh, i za razliku od hermetički zatvorenih zgrada sa centralnom klimatizacijom, daleko su zdravije za prestoj i rad.  

Umesto zaključka

Do sada se upotreba drveta povezivala sa gradnjom brvnara, montažnih kuća i manjih zgrada, ali sve se više podižu i višespratnice izgrađene jedbnim  delom ili kompletno od drveta. Michael Green, poznati kanadski arhitekt, smatra da već sa današnjom tehnologijom soliteri od drveta mogu da stignu do 30 spratova, a  za budućnos predviđanja su i iznad 50 spratova. To ne znači da će čelik, cigle i ostali građevinski materijali izgubiti od svoje važnosti, ali svakako arhitektima i građevinskim inženjerima daje još jednu opciju više u njihovim vizijama i planovima.